ЧИКА КЕКИНА ПЕСМА

 

Панонски сам морнар,

без мора и брода

Пшенична су поља

моја морска вода

 

Панонско је море

Нека овде било

И нестаде изненада

Ко зна шта се збило

 

У даљину стално гледам

Њега нема, ја га тражим

И без мора Панонскога

За морнара правог важим

 

Али једног дана,

после ведре ноћи

Панонско ће море 

опет мени доћи

 

А кад нађем море своје

Све ће стрепње тад да оду

Живот морски тад ће тећи

На Панонскоме моме броду.

 

Позваћу вас ја на море

Које негде мене чека

Верујте ви сада мени

Кад вам каже Чика Кека

 

Ја без мора Панонскога

Морски живот стално живим,

У мислима непрестано

Пучини се морској дивим.

 

И без брода Панонскога

Наћи ћу га једног дана

То је море моја кућа

Свима нама љубав знана

 

Острво је Фрушка гора

Сведок морских дивних дана

А без мора Панонскога

Планина је сада сама